Na pesku i kamenu proizvode hranu za sebe i izvoze je, a mi? - Preduzetništvo - Moj izbor

Na pesku i kamenu proizvode hranu za sebe i izvoze je, a mi?

Novosti

Jul 08

Vi znate, nisam ja lajf kouč, i da moji životni stavovi nisu samo „poželi“ i sve što poželiš pašće mi u krilo. Sve što znam i što imam, stekla sam učenjem i radom. To su moja uverenja, i ne bi da ulazim u razmatranje da li su ispravna ili ne. Tako je. Da je učenje i  rad  poluga razvoja i drugima, dokaz je Izrael.

Pre par godina bili smo suprug i ja u Izraelu. Dok smo autobusom putovali prema Jerusalimu, videli smo samo pesak i kamen. Naš vodič bio je gospodin Dušan, Novosađanin koji se sa porodicom preselio devedesetih godina u Izrael. Ima četiri sina, a on se sa 50. godina života upisao na fakultet da studira istoriju Jerusalima. Inače pomenuti gospodin je pre toga u Srbiji bio doktor muzikologije. Svestran i veoma obrazovan i pametan čovek. Prezahvalna sam što nam je baš on bio vodič.

Podatke i priče koje je on pričao, bilo da se radi o dalekoj istoriji ili o aktuelnim ekonomskim podacima, ostavili su na mene snažan utisak. Bila sam i ostala zadivljena njegovim znanjem, ali i činjenicama o zemlji u kojoj smo boravili.

Ekonomski podaci

Prvo bi iznela neke ekonomske podatke, pred kojima ne možemo nikako da budemo ravnodušni.

Površina države Izrael je 22.000 km2, a samo 20 posto su obradive površine koje iznosi 310.000 hektara od kojih se polovina navodnjava!

Na tih 310.000 hektara obradive površine (slane zemlje/peska) proizvode 80% poljoprivrednih kultura za svoje potrebe i plus izvoze širom sveta. Uvoze žito, uljarice, šećer i nešto mesa, ali su zato evropski staklenik iz kojeg se u zimskim mesecima Evropa snabdeva mnogobrojnim vrstama voća,  povrća i cveća.

Zahvaljući navodnjavanju – kap po kap delovi pustinje pretvoreni su u poljoprivredno zemljište i šumu.

Činjenica je da nemaju vode. Zato  se gotovo sva voda  reciklira, a neka koristi i više puta za različite namene.

U pustinji na slanoj vodi u bazenima gaje ribu za komercijalnu proizvodnju. Nakon što se voda iskoristi za gajenje ribe upotrebljava se za navodnjavanje stabala urmi i maslina. Racionalnom upotrebom vode, stalnom primenom novih tehnologija, Izrael je  poljoprivrednu proizvodnja u posljednjih nekoliko decenija povećao za 12 puta. Potrošnja vode porasla je tek za tri puta.

Šta Srbija ima?

Poređenja radi, prenosim zvanične podatke Privredne komore Srbije.

Površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je 5.734.000 hektara (0,56 ha po stanovniku), a na oko 4.867.000 hektara te površine prostire se obradivo zemljište (0,46 ha po stanovniku). Oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama.

Prema podacima Privredne komore Srbije u našoj zemlji svake godine ostane neobrađeno oko 300.000 hektara zemlje. Podaci Društva agrarnih ekonomista još više su poražavajući – čak 424.000 hektara u Srbiji je pod korovom.

Nema potrebe da vas podsećam da godinama uvozimo pored voća i povrća iz plastenika i beli luk i pasulj…… i zemlju za saksijsko cveće.

Kako je nakada bilo

 

Nekada, bilo je više rada na zemlji, više i para ali i dobročinstva.

Rećiću vam još neke, sada istorijske činjenice koje sam čula i ostala zadivljena, a mislila sam da dosta znam.

Odaja u kojoj se održala Tajna Večera nekoliko vekova bila je u posedu Srpske pravoslavne crkve. Odaju je otkupio Sv Sava od Jevreja. Nisu se cenjkali i pogađali koliko dukata treba platiti. Već su tražili da Sv Sava lično klekne i poploča, poređa dukat po dukat po odaji, da nema ni milimetar praznog prostora. Koliko bude, toliko je. Svaka crkva iz Srbije imala je obavezu da šalje novac u jerusalim za održavanje Odaje i plaćanje poreza lokalnim vlastima.

Da li ste znali, ja nisam, da je kralj Milutin sagradio manastir Arhangela Mihaila i Gavrila koja se nalazi unutar zidina Starog grada Jerusalima, u hrišćanskom delu. Manastir je u blizini crkve Svetog Groba. Unutar crkve Svetog Groba nlazi se „Pupak sveta”. Dok u manastiru Arhangela Mihaila i Gavrila, nalazi se „Srpski pupak“.

U manastirskom kompleksu kralj Milutin sagradio je: konak, bolnicu i kuhinju. Svaki hodočasnik iz Srbije mogao je besplatno da boravi, jede i ako se slučajno razboli da ima negu. Sve je to bilo besplatno. Manastir je pod upravom srpskih monaha bio oko 300 godina. Trenutno je u posedu Grče pravoslavne crke. Sveti Sinod SPC pokušava da manastir vrati pod okrilje Srpske pravoslavne crkve.

„Srpksa kapija“ zatrpana kamenom

Zanimljivo je i sledeće. Stari grad Jerusalim opasan je zidinama. Ima 11 kapija kroz koje se moglo ući u grad. Za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog kamenom su zatpane 4 kapije, i danas su takve. Jedna od pomenutih kamenom zatvorenih kapija ima natpis „Srpksa kapija“, svojevremeno skoro jednu četvrtinu starog Jerusalima naseljavali su srpski trgovci, zanatlije… sa porodicama. Na Vikipediji i drugim portalima ne pominje se da postoji „Srpska kapija“, ali videli smo je i videli natpis koji još uvek stoji.

Zanimljiv je i podatak da već 6.000 godine ne postoji nepismen jevrej (muško i žensko). Kada se kaže pismen, ne misli se da osoba zna da čita i piše, već da ume da čita i tumači Toru. Da razume. Njihova dece i dan danas polažu ispit zrelosti ispred Zida plača, čitaju Toru i objašnjavaju šta znače zagonetni stihovi.

Prema rezultatima  popisa iz 2012. u Srbiji je oko 850.000 stanovnika nepismeno, ili nešto manje od 14 odsto populacije, bez dana škole ili sa nekoliko razreda osmoletke.

Dragi prijatelji, namera mi nije da veličam druge zemlje a kudim onu u kojoj sam se rodila i ceo život provela (samo je kao turista za kratko napuštam), već da učimo od drugih uspešnijih. Da primenimo pravila i principe koji već provereno daju rezultate. Možemo mi to, jer mogli smo pre, pa možemo i sada.

Poruči knjigu

Knjiga: Preduzetništvo MOJ IZBOR

Svi primeri i iskustva o kojima u knjizi govorim jesu istiniti, nijedan nije izmišljen; i imena nekih ljudi sam čak navela, dok imena drugih nisu navedena samo zato što oni to nisu želeli…

Follow

About the Author

Diplomirani sam ekonomista, sa bogatom biografijom iz oblasti realne ekonomije. Pišem stručni blog www.biljanatrifunovicifa.com. Predavač sam iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanje. Redovno držim treninge u PK Beograd, RPK Novi Sad, kao i u organizaciji firme „IFA“ d.o.o., Beograd. Aktivno radim za veliki broj domaćih i stranih kompanija konsalting iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanja, sa posebnim naglaskom na aktivno oplemenjivanje i reeksportnu doradu.