Istina je istina, laž je laž a šta je motivacija? - Preduzetništvo - Moj izbor

Istina je istina, laž je laž a šta je motivacija?

lideri

Apr 16
Biljana Trifunović poreski savetnik

Motivacija

Jedna od ljudskih vrlina koja je cenjena svuda u svetu i kroz vekove neprevaziđena jeste istina. Ljudi cene i na najvišu lestvicu vrlina postavljaju istinu.

Učeni smo da uvek govorimo istinu. Koliko puta ste čuli kao dete/ ili ste rekli svom detetu – kaži istinu i oprostiću ti.

Reč istina i časnost nekako imaju između sebe znak jednakosti.

Ukoliko bi svedok na sudu rekao neistinu, mogao bi  dobiti ozbiljnu zatvorsku kaznu. I to je istina.

Međutim, neoboriva je činjenica da svako od nas ima svoju istinu, i da mnoge situacije i stvari vidimo drugačije. Svako gleda kroz svoje naočari.

Ako bi podelili ovu stranicu na dva dela i sa leve strane napisali ISTINA a sa desne LAŽ, podrazumeva se da bi reči koje govore o istini bile velike, pozitvine, pohvalne. REČI koje opisuju laž su manje vredne, loše, ružne, ništa dobro i lepo, sve u sebi nose negativnu poruku.

Ipak, postoji prostor između ove dve reči koji može da ispuni prazninu je reč -MOTIVACIJA.

Motivacija

Motivacija, je reč koja predstavlja spoj – vezu između istine i laži.

Motivacija, pre svega lična svakodnevna motivacija predstavljau osnovno gorivo, energiju koja nas pokreće sa mesta gde se nalazimo sada do mesta gde želimo da stignemo. Put je po nekada trnovit, to trebamo da prihvatimo kao ispite da li stvarno to i želimo. Jer kada na prvom neuspehu, ili prepreci odustanemo, to možda i nije bio naš pravi cilj. A možda i jesete?

Kako sam predavač i volim na jednostavnom primeru da objasnim, sada želim da objasnim kako može u najpozitivnijem smislu da laž preraste prvo u motivaciju i onda u fenomenalnu istinu.

 

Naš sportista nad sportistima, od deteta govorio je da će biti prvak sveta u tenisu, znate da se radi o Đokoviću. To je istina. Ali kada je dečkić od 8., 10., 12., 15. godina govorio da će biti najbolji teniser na svetu, mali broj ljudi je mogao da poveruje u njegove reči.  Jednostavno rečeno, u tom periodu kada je davao tako velike izjave, mnogima su bile dečija mašta. O toj vrsti mašte, samomotivacije želim da pričam. Đoković nije samo pričao, on je u to verovao, vredno radio, trenirao, spremao se na svom putu ka uspehu. Želja da dođe do svog cilja nije ga napuštala, ni u najtežim trenutcima. Svi znamo da je nemoguće da bilo čiji život ili karijera idu stalno uzlaznom linijom. Padovi su sastavni deo uspeha. Za razliku od onih koji stignu do svojih ciljeva, velika većina odustane kada dođu neplanirani trenuci.

Da ponovim, nisu sve laži iste, i nemaju sve istu težinu. Postoje laži koje nas drže ne u mestu, nego nas čak i vraćaju u nazad, kada stalno sebe i ljude oko sebe omalovažavamo rečima da je nešto nemoguće, nedostižno, da nismo mi za to, da nemamo mi tu ludu sreću…….. Govoreći takve laži ljudi su duboko uvereni da govore najveću istinu, a u stvari lažu i obamnjuju sebe da nisu sposobni da ostvare neki svoj cilj. U stvari,  boje se uspeha.

Akcija

Mnogi misle da su ti ljudi lenji  da preduzmu određene akcije da bi došli do postavljenog cilja. Naučnici su dokazali da se ljudi više boje javnog nastupa nego smrti. To su podaci. Nakon smrti treći po redu strah je strah od uspeha.

Ja nisam stručna da vam pomognem da se oslobodite svih strahova, ali oko nekih mogu, mogu vam pomoći da se oslobodite straha kako neki spoljnotrgovinski ili devizni posao da realizujete. Mogu vam pomoći da se ne sekirate što trebate da platite veliki porez. To je super, odlično ste radili  zaradli pa je sada na redu plaćanje poreza. Malo da se našalimo, i temu usmerimo ka poslu i pozitivnom odnosu prema životu i poslu.

Vidite, kada čitamo neku knjigu koja se bavi pozitivnom psihologijom koja govori o motivaciji, o pozitivnom stavu prema poslu i životu. Sve je nekako logično, ima smisla, verujemo piscu dok čitamo i dajemo sebi obećanje, da će mo od sutra i sami početi  sebe da  motivišemo i da konačno oslabimo tih 10kg i da povećamo produktivnost na poslu za čitavih 15%. To je to. Odluka je doneta. I šta se dešava. Nekoliko dana nas drži dobar osećaj. Pravimo planove. Nadahnuti. Verujemo da će mo ostvariti postavljeni cilj. I kada do rezultata ne stignemo u roku koji smo sami postavili, uspeh nije „stigao“ onda kada smo ga mi očekivali, osvrnemo se oko sebe, pogledamo „istini u oči“ i kažemo, ne,  nije to za mene, istina je da nikada neću uspeti, odustajem. I to je istina?

Kada se prisetite ranije ostvarenih ciljeva i želja, shvatićete da se desilo dosta ostvarenja, neka i neočekivano sa malim trudom. Ne mora sve da se stekne na teži način. Poenta je u tome, da dok se samomotivišete – razmišljajući o već postignutom cilju, kada se bodrite, desi se na par sekundi čudo, vi i stvarno poverujete da je to moguće, nekako cela duša na tren zatreperi. I na žalost, trgnete se, i pogledate u „stvarnost“, i kažete sebi, ma nemoguće je to. Potrebno je samo što više i što češće, u toku dana govoriti sebi da je sve moguće.

Skoro svi bez izuzetka verujemo da kada se desi jedna loša stvar, da će se desiti još dve, po inerciji. Spremno čekamo da se te dve neprijatne stvari dese. Zašto ne ugradimo u sebe i osećaj da kada se desi jedna i najmanja lepa prijatna situacija, da ona za sobom nosi bar još tri dobre? Princip je isti. Šta mislite koliko puta dnevno je govorio i dan- danas sebi Đoković govori: – najbolji sam, najbolji sam, mogu sve što poželim. Nalazim se na vrhu! Sada kada se dokazao i potvrdio, niko ne misli da priča koješta. Da li mislite da i vi ne možete da ostvarite svoje ciljeve kao i naš pomenuti junak.

Znate moje primarno obrazovanje i delatnost, tako da više se ne bi upuštala u objašnjenje. Smo još jedan prozaični primer, potvrdu da je sve moguće. Nakon prvog pisma koje sam vam poslala stvorila se jedna divna zajednica od nekoliko hiljada ljudi.  Jako sam srećna zbog toga.

Želim  da vas pitam, da li ste u ličnom kontaktu ili bar gledajući filmove uočili koliko su: jevreji, nemci, rusi, francuzi – osobe sa možda mnogo manje obrazovanja od vas koji sada ovo čitate, drugačiji, mnogo više žele i sa pravom očekuju od života. Oni veruju i očekuju da im dobro pripada. To je njihova kolektivna svest. A mi, šta mi očekujemo? Šta vi lično očekujete od života? Ja lično očekujem puno od života, a već dosta lepog sam već dobila.

Samomotivacija

Sve može da bude i istina i laž. Zavisi iz kog ugla gledate. U stvari zavisi, koliko ste spremni da potrošite vremena, koliko energije da date  sebi iz dana u dan iz sata u sat da se samomotivišete (to je ona laž – samomotivacija koja vas dovodi do novog ostvarenja cilja) ja mogu, ja sam uspela/o, ja ostvarujem svoj cilj. Pri tome svaki dan činite korake, preduzimate akciju da malim koracima stignete do svog cilja. Kada ga ostvarite, normalno postavljate novi. Najvažnije u svemu je da dok ste na putovanju – ostvarenju postavljenog cilja da ste svesni postignutih i najmanjih uspeha i da se radujete, da uživate na tom putovanju. Ostvarenje postavljenog cilja nije svrha, svrha je uživati na tom putu.

Na vama  je da li će te da odustanete ili ustanete.

Ukoliko vaša istina postane svakodnevna samomotivacija, reč uspeh biće vaša stvarnost.

Poruči knjigu

Knjiga: Preduzetništvo MOJ IZBOR

Svi primeri i iskustva o kojima u knjizi govorim jesu istiniti, nijedan nije izmišljen; i imena nekih ljudi sam čak navela, dok imena drugih nisu navedena samo zato što oni to nisu želeli…

Follow

About the Author

Diplomirani sam ekonomista, sa bogatom biografijom iz oblasti realne ekonomije. Pišem stručni blog www.biljanatrifunovicifa.com. Predavač sam iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanje. Redovno držim treninge u PK Beograd, RPK Novi Sad, kao i u organizaciji firme „IFA“ d.o.o., Beograd. Aktivno radim za veliki broj domaćih i stranih kompanija konsalting iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanja, sa posebnim naglaskom na aktivno oplemenjivanje i reeksportnu doradu.